Šta je data centar, a šta infrastruktura data centra

Data centar

Data centri su objekti sastavljani od umreženih računara, storage sistema i računarske infrastrukture koje kompanije upotrebljavaju za čuvanje, obradu i deljenje velike količine podataka. Danas se kompanije u velikoj meri oslanjaju na aplikacije, usluge i podatke koji se čuvaju u data centrima, što ih čini neophodnom imovinom za svakodnevne poslovne operacije.

Data centar uključuje različite komponente:

• Sisteme za čuvanje, deljenje, pristup i obradu podataka u kompaniji;

• Fizičku infrastrukturu za podršku obrade podataka;

• Komunalne usluge, kao što su hlađenje, električna energija, neprekidna napajanja (UPS);

Ovi resursi omogućavaju kompaniji da zaštiti svoje poslovne sisteme i podatke, kao i da centralizuje obradu podataka i bezbednosne protokole. U njima se obavljaju skoro svi proračuni, čuvaju se svi podaci i poslovne aplikacije. I upravo zato su data centri od kritične važnosti za poslovanje kompanije.

Elementi data centra

Osnovne elemente data centra možemo da podelimo u četiri primarne kategorije:

1. Prostor – Fizičku lokaciju sa bezbednosnom zaštitom pristupa i dovoljnom površinom za smeštaj infrastrukture i opreme data centra;

2. Sistemi za skladište i obradu podataka – Savremeni data centar poseduje računarske sisteme za skladištenje i obradu podataka u dobro zaštićenoj fizičkoj infrastrukturi;

3. Prateća infrastruktura – To je oprema koja omogućava maksimalnu održivost i postojanost data centra. Ona uključuje sisteme za distribuciju električne energije, UPS-eve, rezervne generatore, sisteme za hlađenje i ventilaciju, komunikacijsku opremu za povezivanje s Internetom…;

4. Operativno osoblje – Zaposlene koji su zaduženi za neprekidno održavanje i nadgledanje svih komponenti data centra;

Vrste data centara

U zavisnosti od vlasništva, zahteva poslovanja, veličine, lokacije, kapaciteta i drugih parametara, razlikujemo nekoliko vrsta data centara:

• Poslovni (lokalni) data centri – To su data centri koji kompanije grade i poseduju za svoje interne potrebe i/ili za svoje krajnje korisnike. Sve aplikacije od kritične važnosti, kao i podaci koji se obrađuju, nalaze se unutar tog data centra, najčešće na lokaciji u okviru kompanije;

• Iznajmljeni data centri – Ovim data centrima upravljaju treća lica, koja iznajmljuju resurse kompaniji. Za održavanje tih data centara odgovorni su njihovi vlasnici, a ne kompanije koje ih iznajmljuju;

• Cloud data centri – Ovim distribuiranim data centrima, koji se nalaze van lokacije kompanije, upravljaju nezavisni ili javni cloud provajderi, od kojih su najpoznatiji Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud. Razlika u odnosu na iznajmljene data centre je što su zasnovani na infrastructure-as-a-service modelu i omogućavaju kompanijama da uspostave virtuelni data centar u roku od samo nekoliko minuta;

• Kolokacijski data centri – To je kombinacija iznajmljenih i lokalnih data centara. Prostor u kome se smešta ovakav data centar u vlasništvu je trećih lica, a hardver i prateća infrastruktura najčešće su u vlasništvu kompanije. Ovaj vid data centra je privlačan kompanijama koje žele da izbegnu kapitalne izdatke povezane sa izgradnjom i održavanjem sopstvenih data centara;

• Edge data centri – Obično su ovo manji objekti smešteni na lokacijama krajnjih korisnika. Njihova uloga je da reše problem kašnjenja (latencije), jer se lokacijski nalaze blizu izvora podataka;

• Hyperscale data centri – Ovo su ogromni data centri, kakve poseduju Amazon, Meta, Google… Njihova računarska infrastruktura napravljena je tako da maksimizuje gustinu hardvera, uz minimizovanje administrativnih troškova i troškova rada (hlađenja, električne energije…);

Infrastruktura data centra

Data centar infrastruktura sastavljena je od fizičkih elemenata koji su delovi data centra. Serveri su najvažniji deo infrastrukture data centra, ali ne i jedini. U suštini, najgrublja klasifikacija fizičke infrastrukture je:

• IT hardver (serveri, mrežni ruteri i svičevi, firewall-ovi, storage sistemi, redundantna napajanja…)

• hardver za podršku (sistemi za hlađenje i održavanje kvaliteta vazduha u data centru…)

Data centri u malim kompanijama mogu da se sastoje iz nekoliko manjih umreženih servera, smeštenih u jednoj prostoriji kompanije, ili čak i u kontejneru (data center in a box), koji se lako može premestiti na neku drugu lokaciju. S druge strane, veliki data centri mogu da zauzimaju ogromna skladišta, sa specijalizovanom opremom i infrastrukturom.

Tipovi data centara

Jedna od čestih podela data centara je prema nivoima. American National Standards Institute (ANSI) i Telecommunications Industry Association (TIA), objavili su 2005. godine standard ANSI/TIA-942*, koji definiše četiri nivoa dizajna i implementacije data centara. Ti nivoi mogu da budu zasnovani na dostupnim resursima, kapacitetima ili garantovanim vremenom rada. Na osnovu tih standarda Uptime Institute** je definisao sledeće nivoe:

• Nivo I – Osnovni tip data centra. Mora da poseduje UPS, ali ne obezbeđuje redundantne sisteme. Garantovano vreme rada je minimalno 99.671%;

• Nivo II – Data centri ovog nivoa moraju da imaju redundantne računarske i energetske sisteme, kao i sisteme za hlađenje. Garantovano vreme ovih sistema mora da bude minimalno 99.741%;

• Nivo III – Data centri trećeg nivoa obezbeđuju delimičnu toleranciju na greške, energetsku samostalnost od 72 sata, potpunu redundantnost svih sistema, kao i minimalno garantovano vreme rada od 99.982%;

• Nivo IV – Data centri četvrtog nivoa garantuju minimalno vreme rada od 99.995% (ili maksimalno vreme zastoja od 26.3 minuta na godišnjem nivou), kao i punu toleranciju na greške, potpunu redundantnost i energetsku samostalnost od 96 časova;

Hewlett Packard Enterprise vodeći je svetski proizvodač opreme za data centre. Verujemo da ćete korišćenjem naše tehnologije i rešenja brže i lakše pretvoriti vaše poslovne ideje u realnost. Naši partneri su tu da vam pomognu u vašoj digitalnoj transformaciji, obratite im se s punom poverenjem!