On-prem vs. Cloud vs. Hybrid – šta treba da znate

Osnovne razlike između on-premise data centara, cloud computing i hibridnih cloud rešenja

Danas su aktuelne tri različite vrste infrastrukturnih rešenja – „na lokaciji“ (on-premise), u cloud-u i hibridno rešenje. U ovom tekstu pokušaćemo da vam sumiramo koje su osobine svakog od pomenutih rešenja kako bismo vam pomogli da odaberete optimalno za vašu organizaciju.

On-premise data centri

On-premise data centri, često skraćeno nazivani i „on-prem“, predstavljaju tradicionalno rešenje koje je u prošlosti koristilo najveći broj kompanija.

Ovi data centri smešteni su u okviru lokacije na kojoj se nalazi kompanija. To su privatni data centri i kompanija ima punu kontrolu nad njihovom infrastrukturom. Sve aplikacije i podaci nalaze se „u lokalu“ i suštinski ne napuštaju okvire kompanije. Ovakvi data centri mogu da se upotrebe za pokretanje privatnih cloud computing rešenja, gde su resursi virtuelizovani na praktično isti način kao i kod javnih (public) cloud rešenja.

Podaci koji se nalaze u okviru on-premise data centara su zaštićeni i bezbedni i niko van kompanije ne može da im pristupi. Međutim, ovo rešenje veoma skupo za održavanje i zahteva interno IT odeljenje koje će biti posvećeno upravljanju data centrom. Takođe, skalabilnost je na niskom nivou, pa je prilikom uspostavljanja data centra potrebno dobro dimenzionisati potrebe. Svaka nadogradnja on-premise data centra je veoma skupa, ali i vremenski i resursno zahtevna. Kod ovih data centara je od kritične važnosti da se dobro procene neophodni resursi. Ako se u startu uzme previše resursa, oni će ostati neiskorišćeni, a moraće da se plaćaju i održavaju. S druge strane, ako se odmah ne instalira dovoljno resursa, naknadni troškovi njihove instalacije su ogromni.

Cloud computing

Pri pomenu cloud computing rešenja, najčešće se misli na tradicionalne, public cloud modele, sa eksternim servis provajderom koji iznajmljuje resurse po principu plaćanja samo onog što se iskoristi. Public cloud je okruženje u kome iste resurse deli veći broj kompanija, naravno, u potpuno zaštićenom i enkriptovanom okruženju.

Drugim rečima, cloud computing je model u kome se storage, serveri, aplikacije i podaci nalaze negde „u oblaku“ i isporučuju se putem Interneta. U tom svetlu „cloud“ ne treba smatrati kao fizičko mesto, već kao način upravljanja IT resursima koji zamenjuje lokalne računare i privatne data centre. U ovom modelu, korisnici online putem, preko udaljenog provajdera, pristupaju svojim podacima i računarskim resursima.

Prednosti ovog rešenja su što se kompletno održavanje data centra izmešta iz organizacije i prebacuje „na teret“ provajdera, pa se smanjuju IT troškovi. IT stručnjaci u kompaniji mogu da se bave nekim drugim poslovima, pa čak u nekim slučajevima nema potrebe za organizovanjem IT odeljenja. Ipak, najveća prednost je skalabilnost, jer se plaćaju samo oni resursi koji se zaista i koriste. U slučaju da je potrebno skaliranje, povećanje ili smanjenje računarskih resursa, to se obavlja gotovo trenutno i bez velikih troškova.

Privatni (private) cloud je cloud computing servis koji je dostupan preko Interneta (kao public cloud), ili preko privatnih internih mreža samo određenim korisnicima. On se često naziva i interni ili korporativni cloud. Private cloud donosi benefite poslovanja koje ima i public cloud, kao što su skalabilnost i elastičnost, ali nudi i dodatnu kontrolu i mogućnost prilagođavanja kroz posvećene resurse hostovane on-premise. Uz to, privatni cloud donosi viši nivo bezbednosti i privatnosti, jer kompanije mogu da koriste firewall i interni hosting, kako bi osigurale da osetljivi podaci „ne izlaze“ izvan okvira kompanije.

Međutim, kod privatnog cloud rešenja, IT odeljenja u kompanijama su i dalje odgovorna za održavanje cloud-a, kao i u slučaju on-premise rešenja. Drugim rečima, privatni cloud zahteva isti menadžment i troškove kao i tradicionalni data centri.

Hibridni cloud

Hibridni cloud je kombinacija on-premise i cloud computing modela. Upotrebom hibridnog cloud-a, organizacija može da skalira računarske resurse i limitira troškove kao u klasičnom cloud-u, uz fleksibilnost oslobađanja lokalnih resursa za čuvanje poverljivih podataka i aplikacija, kada za to postoji potreba. Fundamentalna stvar kod hibridnog cloud modela je da se informacije dele između lokalnih i cloud platformi. Povezivanje između platformi ostvaruje se kroz virtuelizaciju podataka, zajedno sa upotrebom alata i protokola kao što su API, VPN i/ili WAN.

Hibridni cloud takođe omogućava limitiranje pristupa podacima iz public cloud-a, koji može da se rezerviše samo za obradu podataka kada je lokalni sistem preopterećen, čime se poboljšava i bezbednost. Ograničavanjem upotrebe public cloud-a, kompanija će plaćati samo dodatne resurse kada su im potrebni, umesto da održava dodatnu infrastrukturu koja većinu vremena ostaje neiskorišćena.

Hibridni cloud je postao veoma popularan model i zato ne čudi da raste velikom brzinom. Od kada se pojavio, hibridni cloud computing zauzima sve veći deo tržišta, a predviđa se da će do 2025. godine ono vredeti 128 milijardi dolara¹, pri čemu 98%² kompanija ima planove da do tog perioda pređe na njega.

Ipak, treba imati na umu da hibridni cloud model nije samo prebacivanje aplikacija u cloud. Potrebno je da se resursi konfigurišu da bi mogli da međusobno komuniciraju u takvom okruženju. Takođe, potrebno je vreme da se osposobe i korisnici, kao i da se obezbedi uspešno raspoređivanje i održavanje na duge staze, što donekle podiže troškove. Zato je pre konačne odluke prelaska na hibridni cloud, neophodno da se dobro razmotre svi aspekti. Ovakvo, „miksovano“ okruženje obezbediće veću fleksibilnost, ali će povećati kompleksnost što znači i više posla za IT stručnjake koji će ga održavati.

S druge strane, prelazak na hibridni cloud donosi i fundamentalne transformacije, ne samo u poslovnom procesu, već i u tehnologiji i među zaposlenima, koji će pomoći razvoj poslovanja. Kompanije koje su prešle na hibridni cloud najčešće su iskusile pojednostavljenje poslovnih operacija, smanjenje poslovnog rizika, povećanje efikasnosti, sposobnost da se lakše izbore sa „pikovima“ u zahtevima, kao i sa nižim ukupnim troškovima na duže staze.

1. Global Hybrid Cloud market – growth, trends, Covid-19 impact, and Forecast (2022 – 2027), Mordor Intelligence, 2021.
2. Survey: Most companies use multicloud, but far less have tools for management, IBM, October 19, 2018.